Već pune 3 nedelje šetam nekim drugim Torontom sa Peđom. Toronto leti i Toronto zimi su dva potpuno različita grada. O pojedinostima nekom drugom prilikom, ali ljudi su izmilili napolje, oseća se i čuje gradski žamor, gužva i život! A posebno lep osećaj je kad sav taj novi sadržaj otkrivam i istražujem sa rukom u Peđinoj.
Peđa je došao pre malo više od 3 nedelje, a pre 2 nedelje smo konačno ušli i u naš stan koji iznajmljujemo. Dok smo sve očistili, raspakovali, nabavili, namestili prođoše dve nedelje. Vreme leti kad se zabavljaš 🙂
Još uvek smo u medenom mesecu u Torontu i tek planiramo da obiđemo neke prave turističke destinacije grada, jer je zbog gore pomenutih obaveza Peđa do sada, od znemenitosti Toronta, video video Ikeu, Costco, Home Depot, No Frils i sl. i to više puta. Ok, bili smo i u Sarajevu na ćevapima 🙂 Da, ovde ima i prodavnica Stari grad, C market, Sarajevo i Mraković. Svi prodaju naše domaće proizvode, a Sarajevo i Mraković peku i meso i pite. Postoji čak i urbana legenda da je vlasnik Sarajeva zapravo bivši zaposleni Mrakovića koji je od njega uzeo recept i otvorio svoju ćevabdžinicu i prodavnicu. Da li je i u kojoj meri to tačno, ne znam. Ja, koja ne jedem mleveno meso, sam kod obojice probala i lepo jela ćevape. Što samo zanči da su dobri, a i da meso najverovatnije nije mešano mleveno sa kojekakvim dodacima. Od sledeće nedelje smo se nameračili da obiđemo i ono po čemu je Toronto stvarno prepoznatljiv – toranj, ostrvo, akvarijum itd.
Iskoristiću ovde priliku da i javno odgovorim na najčešće mi postavljena pitanja ovih dana: Da li si sad srećna? Jel sad sve lakše, lepše? Sad ne skidaš osmeh sa lica? Sad je i Toronto lep i nije važna vremenska prognoza? Sad ti je došao Peđa pa si na sve zaboravila!
Da, da, da, da i da (al na kratko 😉 )!
4 meseca sam ga čekala i dočekala! I definitivno je SVE lakše i lepše u dvoje. Osećam se sigurno, bezbedno i konačno sa nekim stvarno mojim! Posle 4 meseca me je neko zagrlio i to ne bilo ko – neko moj! Ne daj Bože nikome da oseti kako je to da te NIKO ne zagrli 4 meseca. Žao mi je ako se neki budete ljutili ili zamerili što sam svu svoju pažnju fokusirala na Peđu kojeg sam mesecima čekala u Torontu zimi (bitan faktor), pa sam se slabije javljala ili se nisam javljala uopšte. Opravdanje mi je ljubav, pa ko razume razume.
Danas očekujemo i prve goste, neke nove simpatične likove u našim životima. Pratimo svetsko prvenstvo u fudbalu i navijamo za naše kao da su favoriti prvenstva! 🙂 To je valjda prvi znak nostalgije.
Šalu na stranu, polako i ja počinjem da osvešćujem da sam stvarno otišla i da me već neko vreme nema u Beogradu (za 5 dana, tačno 5 meseci kako sam otišla). U 24 minuta (koje redovno pratim) Kesić provuče po neku foru za koju mi se desi da ne ukapiram, jer je a propo nekih dnevnih aktuelnih dešavanja u Beogradu, a ja više nisam baš potpuno u toku. Prošla je godišnjica mature (15 godina), mama je napunila 64, Miloš 36, baka Dara je napunila 92, a Anđela 2 godine. A ja ih nisam ni zagrlila. E, to mi teško padne, kad o tome razmišljam. Pa se trudim da o tome ne razmišljam mnogo, makar ne sada, kada mi je Peđa došao.
Nisam, valjda, još svesna da je došao za stalno, nego sve pretrpavam dane raznim aktivnostima, padamo na nos od umora! Pešačimo po 20km svaki dan (Toronto je preveliki kada si bez kola i osuđen samo na gradski prevoz), kao da je došao u turističku posetu i da nam je vreme ograničano. Uživamo u ovim slobodnim sunčanim danima zajedno, i što bi reko moj tajo, „Ako, i zaslužili smo“. Još da ti papiri za Peđu uspešno budu rešeni u neko dogledno vreme, pa onda stvarno možemo da danemo dušom.
Što se mog posla tiče, sve se neki presedani dešavaju. Takva mi je karma izgleda. Prvo je presedan bio to što su me uopšte pozvali na razgovor u Ministarstvo i to samo na CV. Onda je bio presedan što su se odlučili za mene, uprkos tome što po nekim bodovima nisam bila najuspešniji kandidat, ali su odlučili da prođu kroz proceduru dodatnih odobrenja. Sledeći presedan je bio što su se u tom trenutku dešavali izbori na nivou Ontaria, pa su sve aktivnosti oko zapošljavanja utihnule i trebalo je samo da se strpim. Ali ne lezi vraže, na izborima su posle dugo godina pobedili konzervativci, pa je sada svim ministarstvima data direktiva da obustave sve aktivnosti sa zapošljavanjem dok se ne formira nova Vlada. I takoooo 🙂 Sve sticaj nekih srećnih okolnosti.
Do pre par nedelja bi me ovo verovatno izulo iz cipela, naljutilo ili dotuklo psihički, a danas kažem: „Pa dobro, ko zna zašto je to dobro. Biće nešto drugo u međuvremenu dok se formira Vlada.“ Važno je da je meni moja ljubav došla, da smo mi zajedno, da su njegovi prvi utisci pozitivni (oduševljen je gradom) i da još uvek imamo ozbiljno lepe izglede da se ovde „snađemo“ i skrasimo.
Samo da ti kažem 