Vozi Miško!

Ko se sa mnom u Beogradu vozio, zna da nisam „prosečan ženski vozač“. Ruku na srce, žene sa kojima se ja družim su uglavnom muški dobri vozači. I bez obzira što sam žena, nebrojano puta sam u saobraćaju imala komentar tipa: „Pogle ovu nesnađenu!, Šta radi to?! Mora da je žensko!“ i sl. Realno, ne znam zašto, ali nas žene bije glas da smo stvarno nesnađene i sporije u saobraćaju. Ja to nisam, ali svi su izgledi da takva ovde treba da budem, ako mislim da mi daju dozvolu.

Srpska vozačka dozvola u Kanadi važi 2 meseca od kad uđeš u zemlju. Znači, ako ostaješ duže, treba ti kanadska. Kao i svuda, postoji put do te dozvole. Nije baš ko pisanje CV, ali nije ni za podceniti.

Koraci su sledeći:

  1. položeni testovi te vode do G1 dozvole. S njom realno ne možeš mnogo, da ne kažem ništa. Možeš da se voziš po gradu, danju, ako s tobom u kolima sedi neko ko ima tzv. Full G. Drugim rečima, ti si za malo vozač ili vozač početnik i ne možeš samostalno da se krećeš po gradu.
  2. G2 vozačka dozvola znači da možeš da voziš po gradu, ali ne smeš da izađeš na autoput. Drugim rečima, sa G2 si za malkice vozač i opasan si za autoput.
  3. Full G znači da si baja! Možeš sve, ko Miško i zatvorenih očiju. I po zemljanom i po autoputu.

E meni su, obzirom da vozim duže od 10 godina, ovde priznali to iskustvo u vožnji (prevede se neki atest koji se vadi tu u Ljermontovoj pa ovde prevodiš na engleski), i ja sam dobila priliku da posle položenih testova odmah polažem za Full G. G1 testove btw. možeš da polažeš i na hrvatskom i na nekim drugim jezicima (nema srpski, i ne znam na kojim sve jezicima). Dakle, dobila sam priliku da preskočim onu G2 i odmah se usudim da probam i opasnu zonu autoputa. Ako bih pala, morala bih onda da polažem za G2 pa opet za Full G. Molimo se svi svetom Đorđu da mi se smiluje i ne dozvoli da padnem 15.03.2018. za kad sam zakazala polaganje.

Moj instruktor, inače Srbin iz Bosne, za mene kaže da sam u principu ok, ali me treba vratiti na default podešavanja. Zapravo, vrlo često mi kaže Može i tako, ali ne na polaganju. A najčešće mi kaže Evo, sad si pala. Zašto? Pitate se vi,  a ne ja, jer ja znam, ali I can’t help myself.

Prvo, u Kanadi se staje na znak STOP. Ono, baš se bukvalno staje. Staneš i brojiš do 3 i onda, ako je sve ok, krećeš. Kod nas STOP nije STOP. Kod nas je STOP uspori maximlano, ako ima nekog stani, ako nema vozi Miško!

Dalje, ovde ima i znak STOP ALL THE WAY. To je unapređena verzija znaka STOP! Da napravi situaciju, da se malo gledamo na raskrsnici, nadmudrujemo i pregovaramo, jer je pravilo: Ko je prvi došao na raskrsnicu na kojoj ima znak STOP ALL THE WAY taj ima pravo prvenstva da krene. E, aj’ sad zamislite taj znak i primenu tog znaka u Srbiji. Realno. Opšti masakr.

Kanađani nemaju uslovnu strelicu na semaforu. Ona se podrazumeva, tj. ako na semaforu skrećeš desno, uvek ti je dozvoljeno da skreneš. Čak i ako je na semaforu crveno svetlo. Jedino što moraš je da staneš na to crveno i onda, ako je bezbedno, skreneš desno. Moraš i da pogledaš u retrovizor, ima dosta biciklista u svako doba godine. To je isto jedan od razloga zašto mi čika instruktor kaže Pala si. 

Ograničenja brzine su im hit totalni i moja potencijalno nepremostiva prepreka do Full G vozačke dozvole. Mislim, to stvarno nije normalno. Ja se nekad pitam da nisu ti znaci za bicikliste. To bi imalo više smisla. Ograničenja po gradu su 30 i 40! Ponegde 50 i 60, ali to je PO-NE-GDE. Na autoputu 100! km/h razume se. Pa, meni je to da se rokneš. Još se voze automatici, igračke takoreći. Pa to pokreneš, da ne kažem zakotrljaš i onda se inercijom krećeš kroz grad. Kaže instruktor, nismo na debati. Upravu je čovek, ako hoćeš dozvolu prati pravila. Posle plaćaj kazne, koga briga.

Ostala pravila su, manje više ista. Jedno pravilo koje mi se sviđa je da na autoput moraš da se uključiš sa 100km/h, da ne usporavaš one koji su već u toj brzini na autoputu. To mi ima smisla. Ustvari, kad objektivno pogledaš, sva ta pravila imaju smisla i neko racionalno objašnjenje, samo sam ja ja. Nestrpljiva, a volim i da opustim nogu na papučici za gas.

Jednom sam htela da impresioniram čika instruktora. Pita on mene da li znam da parkiram iz rikverca. Ha, mislim se, čoveče pa nismo došli ovde da se vređamo. Evo, reko’, ja ću da probam pa mi vi recite da li umem. I ja u dva poteza, hop-hop! Savršeno paralelno između dva džipa. Kaže Može i tako, ali pala si. Zašto?! – pitam. Kaže: „Ušla si u suprotnu traku i gledala si samo na retrovizore“. Pa čiko, to se kod nas ceni! Koliko žena poznaješ da može da parkira iz rikverca samo na retrovizore?!

I ništa – nauči me čovek ispočetka i kako se parkira u rikverc bez da uđem u drugu traku i kako se parkira paralelno između dva vozila bez da grlim suvozačevo sedište, i kako se okreće polukružno gde nema mesta za polukružno, ali sa sve migavcima i gledanjem u retrovizore sa punim pokretima glavom veverica stilom i svaša još nešto.

15.03.2018. je dan istine. Hoću li uspeti da ispartim sva pravila i ubedim komisiju da ću se, makar i lažno, truditi da tako nastavim da vozim i nakon što dobijem Full G Miško vozačku? Videćemo.

Molim ti se, Sveti Đorđe, izbavi me iz G1 i podari mi Full G. Molim ti se, Sveti Đorđe, izbavi me iz G1 i podari mi Full G. Molim ti se, Sveti Đorđe, izbavi me iz G1 i podari mi Full G….

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s